Pokreni se!
Smanji, koristi više puta, recikliraj
Kada se govori o zaštiti životne sredine, svi prvo pomisle na reciklažu – uglavnom zbog toga što nije potreban preveliki napor da bismo razdvojili smeće na papir, plastiku, staklo, pa organski ili električni otpad. Pametno i ekonomično korišćenje resursa kao što su voda i struja – još je jednostavnije, a donosi i opipljivu uštedu. Na kraju, svi možemo bez problema da vodimo računa da ne bacamo, ono što ne moramo, u đubre nakon prve upotrebe. Mnoge predmete iz svakodnevnog života možemo da iskoristimo ponovo u iste ili različite svrhe, kao i da poklonimo, doniramo ili im pronađemo novu namenu. Reciklažom i smanjenom ili ponovnom upotrebom resursa, zajedno možemo da učinimo mnogo za svoju okolinu.
Nauči da kažeš NE
Ono što svi treba da naučimo da kažemo (uz osmeh, naravno) je: „Ne, hvala – nije mi potrebna kesa“. Prilikom svakog odlaska u prodavnicu, na pijacu ili knjižaru prodavci nas zatrpavaju nepotrebnim plastičnim kesama. Statistike kažu da se jedna plastična kesa u proseku koristi ne duže od 12 minuta, a potrebno im je 500 i više godina da se razgrade na deponiji. Svaka kesa koja nam nije potrebna i koju ne uzmemo – je kesa manje koja će završiti u smeću, čekajući da se razgradi ili, u boljem slučaju, bude reciklirana. Ljubazno se zahvalite svom prodavcu, pa kupljene namirnice i proizvode jednostavno smestite u svoj ceger, ranac ili torbu.
Koristi gradski prevoz
Automobili su pri samom vrhu na listi zagađivača vazduha i životne sredine. Ipak, većina i dalje bira udobnost automobila, čak i u mestima gde javni prevoz pokriva sve tačke grada i funkcioniše na zadovoljavajućem nivou. Na ovaj način ne samo da zagađujemo vazduh koji dišemo i mi i naša deca, već i utičemo na povećanje gužvi i gubimo dragoceno vreme i novac na gorivo i traženje slobodnih parking mesta. Autobus je i dalje najjeftiniji, najlakši i najekološkiji vid prevoza, koji bi uz ulaganja građana kroz kupovinu karata, mogao da postane sve bolja i sve ’zelenija’ opcija.
Jedi lokalno i sezonski
Hrana koja se lokalno uzgaja i lokalno konzumira, osvedočeno je najbolja i po nas i po okolinu. Kada biramo lokalne proizvode, direktno smanjujemo količinu i potrošnju energije, goriva i materijala za pakovanje koji su potrebni da se uveze hrana iz dalekih delova sveta. Na ovaj način, ne samo što imamo priliku da jedemo kvalitetnije i ukusnije proizvode, već istovremeno i pomažemo da se smanji zagađenje koje nastaje prilikom transporta. Iz istih razloga, dobro je konzumirati sezonsko voće i povrće – zato što tako smanjujemo i emisiju izduvnih gasova, kao i količinu hemijskih materija koje se upotrebljavaju da bi proizvodi iz uvoza zadržali svežinu dovoljno dugo.
Ne rasipaj hranu
Svake godine ogromna količina hrane završi u smeću, a potom na deponijama gde se pretvara u metan koji zagađuje životnu sredinu i ubrzava proces globalnog zagrevanja. Proizvodnja i transport hrane su procesi koji iziskuju mnogo resursa. Zbog toga ne bi trebalo da kupujemo hranu koju nećemo pojesti i koju ćemo na kraju baciti u kantu za đubre, jer je u tu hranu bespotrebno utrošena energija: voda, struja, gorivo… Plan obroka i spisak namirnica koje su nam potrebne tokom nedelje, a koji se napravi pre odlaska u kupovinu, može da bude od velike pomoći ako želimo da manje bacamo svoju hranu – i svoj novac. Osim toga, hranu koju ne pojedemo možemo da zamrznemo i sačuvamo za neki drugi obrok. Pametnom kupovinom i pametnom konzumacijom hrane ne samo da štedimo, već i pomažemo smanjenju nepotrebnog organskog otpada.
Hodaj, pedalaj, rolaj
Upotreba prevoznih sredstava koja koriste benzin, pre svega automobila, i dalje predstavlja jedan od glavnih zagađivača vazduha i životne sredine. Umesto da sedamo u svoje automobile svaki put kada treba negde da odemo, možemo da istražimo i alternativna rešenja, vozila koja su mnogo ekonomičnija i koja ne zagađuju okolinu. Umesto automobila, okrenimo se biciklu, rolerima, trotinetu ili čak sopstvenim nogama. Pogotovo kada treba da pređemo kraće distance, vožnju automobilom možemo da izbegnemo i zamenimo prevoznim sredstvom koje ne emituje štetne izduvne gasove i opasne materije. Na ovaj način, čuvamo ne samo okolinu već i sebe same – jer kroz brigu o okolini i redovnu rekreaciju istovremeno vodimo računa i o svom fizičkom zdravlju.
Zameni plastiku
Upotrebljene plastične čaše, slamčice, escajg i posude u restoranima brze hrane – najčešće ćete videti rasute u gradskim sredinama, ali i u prirodi. Ogromne količine ove plastike završavaju i nereciklirane na deponijama i u našim rekama i šumama. Rešenje je jednostavno: umesto plastičnih čaša, hajde da koristimo staklene ili metalne. Plastične slamčice možemo da zamenimo onima od nerđajućeg čelika ili bambusa, a aluminijumske i plastične posude za hranu možemo da zamenimo jednom posudom koju bismo uvek prali i iznova koristili. Na poslu, uvek možemo da koristimo sopstvenu čašu ili mali termos za kafu ili čaj, kao i lični pribor za jelo i posudu, umesto da koristimo nepotrebnu plastičnu ambalažu koja uvek završi u smeću kao višak.
Isključi bojler, štedi vodu
Pametnom upotrebom vode u kući ne samo da doprinosimo svom budžetu, već i pomažemo da se smanji potrošnja energije potrebne da se voda prečisti i dovede do potrošača. Uvek možemo lako da prekinemo mlaz kada nam nije potreban, na primer: dok peremo zube ili se tuširamo ili sapunjamo posuđe. Slično važi i za elektronske uređaje: kada ih ne koristimo, dobro je da ih isključimo iz struje. Primera radi, bojler je jedan od kućnih aparata koji troši mnogo, a ne mora da bude stalno uključen. Računare i druge moderne uređaje možemo da stavljamo na ’sleep’ ili ’standby mode’, koji takođe štede struju – kada ih ne koristimo. Za one koji imaju mogućnosti, dobra ideja je zameniti stare kućne aparate novijim koji nose oznaku Energy Star i koriste značajno manje struje, pa su samim tim bolji i po životnu sredinu i po naš budžet.
Menjaj modne trendove
Ogromna količina odeće koja se svake godine proizvede, nažalost – najvećim delom završi na deponiji. Proces proizvodnje podrazumeva ogroman utrošak struje, vode, ali i opasnih hemikalija i veštačkih boja i tekstila koji su teško razgradivi i štetni po životnu sredinu. Modni brendovi svake sezone preplavljuju tržište novim modelima odeće koja ne košta mnogo i lako se kupuje – a i baca. Kupovina nekoliko jednostavnih modela koje možemo lako da kombinujemo i nosimo godinama mogu da nam uštede mnogo vremena i novca, kao i kvalitetna second hand garderoba ili odeća napravljena od recikliranih materijala. Na ovaj način, direktno doprinosimo usporavanju masovne i štetne proizvodnje nepotrebnih odevnih predmeta. Nošenu, a celu odeću uvek možemo da poklonimo prijateljima, članovima porodice ili onima kojima je najpotrebnija, a ne mogu sebi da je priušte.
Čisti pametno
Masovno proizvedena sredstva za čišćenje koja koristimo u svojim domovima možda ubijaju bakterije i otklanjaju nečistoće, ali su izuzetno štetna po naše okruženje. Mnoga sadrže toksične materije, kiseline i štetne hemikalije poput fosfora, nitrogena i amonijaka, koji dalje putem otpadnih voda zagađuju i vodu i zemljište i čitav ekosistem. Hemijske proizvode vrlo lako možemo da zamenimo prirodnim sredstvima za čišćenje, kao što su soda-bikarbona, limunska kiselina, so i belo sirće. Pomoću samo ova tri sastojka, odlično možemo da očistimo naše kuhinje i kupatila – da se rešimo kamenca, fleka i rđe, uštedimo novac i pomognemo u očuvanju svoje okoline.
Neguj se prirodno
Mnogi kozmetički preparati i sredstva za higijenu sadrže u sebi niz štetnih materija koje su loše i po naše zdravlje i po okolinu. Gotovo sva šminka i većina krema, losiona, šampona i pasti za zube, sadrži u sebi materije koje su teško razgradive i zagađuju životnu sredinu. Kozmetika, šminka i higijenski proizvodi sadrže parabene, naftne derivate, živu, sulfate, formaldehid, petrolatum, kao i veštačke boje i mirise. Dobra alternativa je prirodna kozmetika koje je sve više, a ko voli može da se pozabavi receptima i da sam kod kuće napravi svoj šampon, sapun, masku za lice, piling, kremu, labelo, rumenilo, karmin, parfem i mnoge druge preparate. Svi ovi preparati za higijenu, negu i ulepšavanje lako mogu da se naprave od raznih eteričnih ulja, biljaka, voća i drugih prirodnih sastojaka.
Ne čupaj nego sadi
Svako može da doprinese očuvanju životne sredine na lokalnom nivou – ako počne da sadi u svojoj okolini! Ako živimo u stanu uvek možemo da zasadimo drvo ispred zgrade ili u obližnjem parku, a ako smo u kući možemo od svog dvorišta da napravimo mini-oazu. Jako je važno da čuvamo zelenilo i sadimo biljke tamo gde ih nema (ili gde ih ima malo) jer, osim što direktno pomažu smanjenju zagađenja vazduha, biljke su važne i za očuvanje čitavih ekosistema i životinjskih zajednica. Pčele, na primer, mogu da žive samo u bezbednoj životnoj sredini i zdravom i čistom okruženju. Kako se zagađenje životne sredine iz godine u godinu povećava, a zelenilo seče, pčele su došle do ivice izumiranja. Zelenilo je neophodno za opstanak pčela, koje su nužne za oprašivanje i opstanak čak trećine namirnica koje koristimo – zato ne zaboravimo da sadimo!
Popravi i pozajmi
Kada želimo da menjamo, najbolje je da pođemo od sebe. Kada se stari nameštaj ošteti ili nam dosadi, možemo jednostavno da ga popravimo, presvučemo ili mu nađemo drugu svrhu u kući. Pametnim uređenjem doma ne samo da štedimo svoj novac, već smanjujemo suvišni otpad i utrošak resursa poput drveta, vode, struje i goriva koji su potrebni za proizvodnju. Kada kupujemo, dobro je da vodimo računa o kvalitetu, nameni i dugoročnosti svog nameštaja, radije nego da pratimo trendove. Mnogo zanimljivih predmeta možemo da pronađemo u starinarnicama i radnjama u kojima se prodaje polovan nameštaj. Osim toga, kućne uređaje za kratkoročnu upotrebu možemo da pozajmimo, umesto da ih kupimo. Popravkom, prepravkom i pozajmljivanjem predmeta za pokućstvo čuvamo svoju okolinu.
Štedi papir, ne uzimaj flajer
Proizvodnja papira predstavlja industrijski proces koji uključuje seču drveća i direktno zagađenje vazduha, vode i zemljišta. Pošto se papir pravi od stabala koja imaju dugačka vlakna, seča šuma (konkretno šuma kedra, smreke i breze) će se neminovno nastaviti i u budućnosti. Za fabričku proizvodnju papira koriste se opasne i štetne materije poput sumpora, kreča, hlora i hidrogen peroksida koji zagađuju. Istraživanja su pokazala da ljudi zapravo pročitaju samo 2% od ukupnog broja podeljenih flajera. Kako bismo stali na put bespotrebnoj produkciji tona papira na godišnjem nivou, ono što svi možemo da uradimo je da počnemo da odbijamo štampane reklame, flajere, reklamne kataloge, magazine i ostalu nepotrebnu štampu koju svakako ne čitamo i koja nas iritira. Na poslu možemo da se potrudimo da koristimo što manje papira za štampu.