Kad vam kaže Knez Mihailo: Koliko je važna statistika u eri lažnih vesti

Ima ona stara (i sasvim bajata) pošalica da na svetu postoje samo tri vrste laži: obične laži, proklete laži i – statistika. Šalu na stranu, današnji sistemi za prikupljanje, obradu i arhiviranje podataka umnogome se razlikuju od tehnika korišćenih u prošlosti.


Sada se teži digitalizaciji i upravljanju podacima preko savremenih informacionih sistema i alata, a modernizacija celog sistema zahteva značajna sredstva i drugačiji pristup. Zato cinični i duhoviti komentari o statistici više jednostavno – ne stoje. O izazovima, iskustvima i podršci EU kroz projekte razgovarali smo sa Miladinom Kovačevićem, direktorom Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije.

"Radno mesto i posao koji obavljam stvorio je knez Mihailo Obrenović, daleke 1862. godine. Urbana legenda kaže da je primetio da najveća pometnja nastaje kada se ljudi raspravljaju koristeći kao adute različite brojeve, o istim stvarima. Te godine osnovao je odeljenje statistike sa zadatkom da pruži informacije koje se mogu, kako je rečeno, prihvatiti i koristiti bez ikakvog pitanja“, podseća Kovačević na istoriju statistike u Srbiji i neprolaznu vrednost tačne informacije kroz vekove.

"Ovo je i dalje najsnažniji i najtrezveniji opis statistike kako za mene, tako i za moje saradnike. Tradicionalno dobra reputacija Zavoda, kako u domaćem tako i u međunarodnim okvirima nameće posebnu odgovornost u eri lažnih vesti, alternativnih činjenica i polu istina.“

Kovačević ističe značaj digitalnog okruženja i trendove koji vladaju u oblasti:

"Metodi i alati za analizu i prikupljanje podataka neprestano se razvijaju, čineći sve više i više informacije dostupnim za upotrebu u realnom vremenu. Došli smo do tačke u kojoj građani, privreda i Vlada Srbije ne samo da treba da budu informisani, već je neophodno da raspolažu kvalitetnim informacijama u realnom vremenu, u razumljivim formama. Bez toga, verujem, da rizikujemo da istovremeno budemo bogati podacima i siromašni informacijama.“

Direktor RZS naglašava da je dobra saradnja kroz projekte EU bitna za dalji razvoj usluga koje zavod pruža.

"Kroz IPA projekte gradimo ne samo nove oblasti iz statistike već i nove mlade lidere koji će predvoditi našu instituciju i Srbiju u budućnosti“, navodi Kovačević.

Svaki projekat podrazumeva i blisku saradnju sa eminentnim evropskim stručnjacima i misliocima iz oblasti statistike i istraživačkog posla, poručuje direktor RZS.

"Ocena Evropske komisije je da je Zavod institucija od najvećeg poverenja, visoko usklađena sa standardima Evropske unije. Partnerstvo sa Evropskom unijom omogućava unapređenje institucija u cilju daljeg razvoja Srbije kao moderne i demokratske države.“

Popisi stanovništva i poljoprivrede, inače, najveće su aktivnosti koje podržava EU u okviru nacionalnog programa, a kojem EU doprinosi sa 20 miliona evra bespovratnih sredstava.

Podrška Evropske unije reformi javne uprave u Srbiji vredna je preko 200 miliona evra od 2000. godine do danas. Sredstva namenjena javnoj upravi koriste se za profesionalizaciju uprave, razvoj elektronskih usluga, upravljanje javnim finansijama i unapređenje rada lokalnih samouprava i nezavisnih institucija. Reforma javne uprave je jedan od najvažnijih elemenata procesa pristupanja Srbije EU, a tokom 2014. je stavljena i u prvi plan pregovora. Moderna i profesionalna javna uprava je ključni element za svaku zemlju članicu EU kako bi se efikasno sprovodili zakoni i kako bi se transparentno upravljalo sredstvima iz fondova EU.   

Last updated: 25. Januar 2023. 12:50