Modernim prugama do brže železnice

Putnici će se polako vraćati vozu kao prevoznom sredstvu na modernizovanim deonicama pruga u Srbiji. Ljudi žele da se voze udobnim, pouzdanim i brzim vozom. Uslov za potpuno vraćanje poverenja u železnički saobraćaj je temeljna modernizacija cele železničke infrastrukture, uključujući pruge, vozove i stanice.

Moderna železnica za ekonomiju Srbije podjednako je važna kao i moderna putna infrastruktura. Brzim prugama Srbija bi dobila potencijal za povećanje prihoda od tranzita i postala konkurentnija destinacija za investicije. Značajniji udeo železničkog saobraćaja uz elektrifikaciju pruga imao bi velikog uticaja na smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2).

Prvi svečani voz na pruzi Beograd – Niš (dugačkoj 243 km) protutnjao je Moravskom dolinom davnog 4. septembra 1884. Redovni saobraćaj otpočeo je 15. septembra iste godine i taj dan srpske železnice obeležavaju svake godine kao Dan železničara.

Danas, na oko 4.000 km pruga u Srbiji prosečna brzina vozova približna je onoj iz 1884. - ispod 60 km na sat. Već u susedstvu u EU vozovima prevoze robu i putnike u proseku 20–30 km na sat brže, dok je u zapadnoj Evropi na elektrifikovanim prugama prosek iznad 150 km na sat. Dotrajala infrastruktura železnica u Srbiji dugo je pred izazovom obimne rekonstrukcije i modernizacije. 

U poslednjih 11 godina Evropska unija je u Srbiji finansirala brojne projekte modernizacije železnice sa više od 142 miliona evra bespovratnih sredstava.

Bespovratna sredstva i povoljni zajmovi

EU finansira modernizaciju pet ključnih železničkih deonica u Srbiji koje su deo Panevropskog Koridora 10. Investicije EU koriste se za pripremu projektno-tehničke dokumentacije potrebne za početak radova, a kroz obezbeđivanje bespovratnih sredstava (EU grantova) i za sufinansiranje. Pored ovoga, Srbiji su dostupni i zajmovi pod povoljnim uslovima kod Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Evropska investiciona banka, kao banka EU i neprofitna organizacija, pruža najpovoljnije zajmove Srbiji, bez obavezne naknade, bez naknade za upravljanje ili bez bilo kakvih drugih nameta. 

Deonica od Beograda do granice sa Mađarskom

U modernizaciji pruge na deonici Beograd - granica sa Mađarskom, EU je još 2009. finansirala Studiju izvodljivosti i Procenu uticaja na životnu sredinu, za podsekciju Stara Pazova - Novi Sad. Sredstva za Studiju izvodljivosti, koja je obezbedila EU, finansirana su kroz projekat tehničke pomoći, a budžet koji je EU izdvojila za tu studiju iznosio je približno 300.000 evra.

Na zahtev Vlade Srbije, za podsekciju Novi Sad – Subotica EU je obezbedila finansiranje u iznosu od 4,8 miliona evra za pripremu idejnog projekta, studije izvodljivosti i procene uticaja na životnu sredinu. 

Beograd – granica sa Hrvatskom

Na deonici Beograd do granice sa Hrvatskom, EU trenutno finansira pripremu idejnog projekta, studije izvodljivosti i procene uticaja na životnu sredinu za podsekciju dugu 120 kilometara. Reč je o delu od Beograda do Šida, uključujući i dve podsekcije: Stara Pazova - Golubinci i Golubinci - Inđija.

EU je obezbedila tri miliona evra za celu deonicu od Beograda do granice sa Hrvatskom. Ovaj projekat takođe podržava i Evropska investiciona banka, u svojstvu vodeće međunarodne finansijske institucije.

Beograd – Niš

Deonica pruge Beograd - Niš smatra se okosnicom železničke mreže Srbije. Na ovoj deonici Evropska unija finansira izradu idejnog projekta, studiju izvodljivosti i procenu uticaja na životnu sredinu za podsekcije Velika Plana - Niš, u dužini od 110 kilometara kao i za podsekciju Stalać - Đunis dužine od oko 20 kilometara.

Do sada je Srbija od EU dobila sedam miliona evra bespovratnih sredstava za izradu navedene projektne dokumentacije. Ukupna procenjena vrednost ulaganja za ovaj projekat je 565 miliona evra.

Troškovi projekta podsekcije Stalać - Đunis procenjeni su na 160 miliona evra. Pored EIB i ovde je predviđena značajna bespovratna podrška Evropske unije.

Niš – granica sa Severnom Makedonijom

Evropska unija predvidela je 47 miliona evra bespovratnih sredstava za deonicu pruge od Niša do granice sa Severnom Makedonijom, za modernizaciju podsekcije Niš-Brestovac, duge 23 kilometara. Srbija će obezbediti 14 miliona evra, od 61 milion evra ukupne ugovorene vrednosti projekta.

Tehnička dokumentacija za modernizaciju te podsekcije pripremljena je zahvaljujući bespovratnim sredstvima EU, u iznosu od oko 2,5 miliona evra.

Za podsekciju od Brestovca do granice sa Severnom Makedonijom, dugu 135 kilometara, EU je obezbedila bespovratna sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije u iznosu od 3,5 miliona evra.

Niš – Dimitrovgrad, do granice s Bugarskom

Modernizacija železničke deonice Niš - Dimitrovgrad do granice sa Bugarskom, uključujući i izgradnju železničke obilaznice oko grada Niša, u velikoj meri je podržana već odobrenim bespovratnim sredstvima EU u iznosu od 74 miliona evra kao i kroz zajam EIB u iznosu od 134 miliona evra.

Preostali iznos sredstava, do ukupne vrednosti projekta od 268 miliona evra, sufinansiraće Evropska unija u iznosu od oko 30 miliona evra.

EU bespovratnim sredstvima u iznosu od 2,5 miliona evra finansirala je pripremne aktivnosti za moderinizaciju cele deonice i obilaznice.

Uz glavni železnički koridor koji prolazi kroz Srbiju, EU je do sada obezbedila 1,2 miliona evra za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Stalać - Kraljevo - Rudnica do granice sa *Kosovom.

Ova deonica pruge nije deo železničkog čvora Koridor 10, ali se nalazi na proširenom sistemu Transevropske saobraćajne mreže (Trans-European Transport Network/TEN-T Core)

*Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.

Last updated: 24. Jun 2022. 14:37