Digitalne tehnologije u školama– korisne, bezbedne i sa merom

Beograd, septembar 2023 – „Mislim da je mnogo dobro imati školsku platformu za onlajn časove. Možemo naučiti nešto što ne naučimo u školi, i  neke nove stvari“, samouvereno kaže jedanaestogodišnja Maša, učenica 6. razreda beogradske Osnovne škole „Branislav Nušić“.

Onlajn učionice, objašnjava nam, najviše koristi za omiljene predmete, istoriju i fiziku.

Imam množenje, deljenje, kao u matematici, i onda ja to ne razumem, i onda dođem kući i otvorim taj Mudl i pročitam šta mi je sve nastavnica govorila i to naučim. Pomaže mi i domaći da uradim ponekad, i da popravim ocenu na 5.

To što Maša i njeni drugari mogu da uče i dopunjuju znanje u onlajn učionicama u okviru Mudl platforme, odnosno sistema za upravljanje učenjem, rezultat je projekata „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu”. Već tri godine ga u 30 škola sprovodi UNICEF, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije. Nastao kao odgovor na pandemiju COVID-19, projekat ima za cilj da poveća otpornost sistema obrazovanja u kriznim situacijama kako bi svako dete imalo adekvatnu podršku u učenju. Zato su škole dobile tablete, a internet kartice je obezbedio Yettel. Formirani su i Klubovi za učenje i biblioteke digitalnih tehnologija, a nastavnici, stručni saradnici i pedagoški asistenti na obukama podižu svoje digitalne kompetencije.

Sada formiranjem i Nacionalnog agregatora otvorenih obrazovnih resursa sa preko 6.500 snimljenih TV časova, projekat pruža podršku daljem razvoju digitalnog obrazovanja u Srbiji. A kako Mudl izgleda i funkcioniše objašnjava Mašin drug Nikola. „Sviđa mi se kako Mudl funkcioniše. Kada ne idem u školu mogu odmah sve da proverim šta su radili. Na primer, iz matematike mogu da nađem šta smo radili, objašnjenu lekciju. Mogu da nađem testove koji mi jako pomažu zato što, ako ne uradim tačno da sam zadovoljan, mogu da ga ponavljam i ponavljam dok ne naučim tu lekciju“, kaže Nikola. Ovaj pametan i pričljiv dečak, pun samopouzdanja, priča kako mu Mudl ubrzava učenje pa ima više vremena da se posveti hobijima, glumi i igranju stonog tenisa. Aktivan je i na forumima na platformi na kojima priča sa nastavnicom i drugarima.


Postoje testovi, kvizovi, vežbe, postoji ponavljanje gradiva iz prošlog razreda koje sada na početku godine nam jako treba. Mislim da to može da mi pomogne da dignem sebi prosek, da bolje naučim lekcije.

Digitalne tehnologije su korisne i moraju se koristiti promišljeno i sa merom, smatra Verica Arula, nastavnica srpskog jezika i književnosti sa višedecenijskim pedagoškim iskustvom.

„One bi trebalo da budu jedan nepresušni rezervoar mogućnosti, trezor bogatstva iz kog možete da izvučete ono što vam je potrebno da se nastava obogati, olakša, pojednostavi, izmesti iz učionice nekada, produži, socijalno proširi. Mudl platforma je bogatstvo. To je jedina platforma za učenje koja je stvarana u obrazovne svrhe sa dobro potkovanom pedagogijom, metodikom i alatima koji to omogućavaju. Drugo, jedina je koja pruža potpunu bezbednost učenika“, kaže Verica.

Verica podržava napore da se nastava menja u skladu sa vremenom u kojem živimo, i objašnjava nam kako joj digitalne tehnologije pomažu u nastavi i radu sa decom.

„Nastava srpskog jezika je teška, zahtevna, obimna. Oni kod kuće na Mudl-u odslušaju nove osnovne informacije i dođu sa tom osnovom u školu, i mi krećemo sa nadogradnjom i vežbanjem. Šta smo uradili? Učeniku smo pružili mogućnost da uči u trenutku kada mu najviše odgovara, u prostoru koji mu je komotan, a onda kada dođe u školu ima mogućnost da sarađuje sa mnom na pravi način“.

Dostupnost digitalnih tehnologija nije samo važna za kvalitetno učenje već i za pravednost, kaže Verica, jer obrazovanje nije uvek bilo jednako i na isti način dostupno svim učenicima.

„Naša škola je izuzetno lepo opremljena uređajima, tabletima, laptopima. Učenici u svakom trenutku mogu da iznajme, ponesu tablet kući i tamo rade, ali imaju i mogućnost da laptope, tablet, grafičke table koriste i u školskom prostoru, zato što postoje deca koja nemaju internet“, kaže Verica.

Digitalne tehnologije su danas, smatra, podjednako važne za nastavnike, roditelje i decu.

„Imaju mogućnost da uče kada im odgovara, kako im odgovara, u skladu sa svojim mogućnostima, imaju pristup otvorenim obrazovnim resursima koji su znatno bogatiji od onoga čime raspolaže uobičajena nastava. Olakšava u smislu da mogu da se vraćaju, ponavljaju, traže ono što im je potrebno. Roditelje negde relaksira. Oni sada mogu onako samo blago da vode i nadgledaju učenje, a nastavniku se pruža zaista bezbroj mogućnosti da svoju nastavu obogati i prilagodi svakom učeniku“ objašnjava Verica.

Digitalne tehnologije su danas, smatra, podjednako važne za nastavnike, roditelje i decu.

„Imaju mogućnost da uče kada im odgovara, kako im odgovara, u skladu sa svojim mogućnostima, imaju pristup otvorenim obrazovnim resursima koji su znatno bogatiji od onoga čime raspolaže uobičajena nastava. Olakšava u smislu da mogu da se vraćaju, ponavljaju, traže ono što im je potrebno. Roditelje negde relaksira. Oni sada mogu onako samo blago da vode i nadgledaju učenje, a nastavniku se pruža zaista bezbroj mogućnosti da svoju nastavu obogati i prilagodi svakom učeniku“ objašnjava Verica.

To što je 18 godina radila kao nastavnica informatike, Katarini Aleksić olakšava sadašnji posao rukovodioca Centra za obrazovnu tehnologiju u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

„Digitalizacija obrazovanja u Srbiji ima dva stuba. Jedan stub čini jačanje digitalnih kompetencija učenika i nastavnika, dok se drugi stub bavi time da se na jedan odgovoran i smislen način koriste digitalni alati, softveri, programi i uređaji. Ta kombinacija uređaja i toga što se nalazi na platformi za učenje, na blogu nastavnika, repozitorijumu, to je ono na šta se mi fokusiramo kada je digitalno obrazovanje u pitanju“ kaže Katarina.

Projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu” je, smatra, mnogo doprineo razvoju digitalnog obrazovanja ali i pružio podatke na kojima će se dalje graditi ono što je Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2030. godine i predviđeno.

„Uspostavili smo nacionalni sistem za upravljanje učenjem koji se zove Mudl, koji je besplatan i otvorenog koda, ali je pod našim vlasništvom, odnosno instaliran je na serverima u IT kancelariji u Beogradu. Jako nam je važno da ako nastavnici rade nešto u digitalnom svetu znaju da će im to i ostati, da to nije jedan efemeran posao“ kaže Katarina.

Objašnjava i da će po završetku projekta sve škole u Srbiji biti u prilici da dobiju jedan početnički paket za razvoj digitalnog obrazovanja i poboljšanja kvaliteta nastave. „Moći će da pristupe otvorenim obrazovnim resursima među kojima su RTS časovi i Mudle kursevi koje smo proizveli u okviru ovog projekata. Dakle moći će da preuzmu određene videe besplatno, uzorne učionice za predmete matematiku, srpski jezik, hemiju, fiziku i tako dalje, koje će moći odmah da instaliraju na svoje Mudle onlajn platforme“ kaže Katarina. Nastavnica Verica, koja žuri da pripremi nove vežbe u onlajn učionici za sutradan, veruje da je „jako važno da pratimo vreme u kom deca žive i da držimo korak sa njima. Digitalni svet je njihov svet već sada“.

Jasno je da ova deca imaju mnogo modernih, digitalnih mogućnosti i alata da uče i dopunjuju svoje znanje. Danas Maša i Nikola mogu da čitaju knjigu Branislava Nušića u školskom dvorištu pod orahom koji je pisac posadio, ali i da na tabletu rešavaju kvizove o njegovim delima. O tome su generacije pre desetak godina mogle samo da sanjaju.

Last updated: 13. Jun 2024. 11:41