Reforma javne uprave građanima i privredi često deluje kao apstraktna tema, rezervisana za strategije, akcione planove i stručne rasprave. Ipak, njeni rezultati su vrlo konkretni – od načina na koji građani ostvaruju svoja prava, do uslova u kojima posluje privreda. Projekat EU za reformu javne uprave (EU4PAR) podržava Srbiju u unapređenju ovog sistema, sa ciljem da javna uprava bude efikasnija, transparentnija i usmerenija na rezultate. U razgovoru sa vođom projekta Juhanijem Lemikom, otkrivamo na koje oblasti je projekat fokusiran, šta je do sada postignuto i kakve promene se očekuju u narednom periodu.
1. Reforma javne uprave nije posebno pregovaračko poglavlje u procesu pristupanja Srbije EU, ali se projekat EU4PAR bavi ovom oblašću. Imajući u vidu širinu teme, koji su glavni fokusi projekta?
Reforma javne uprave, odnosno RJU kako se često naziva, predstavlja jedan od ključnih stubova pristupa EU „osnove pre svega“ (). To znači da se ovaj klaster otvara među prvima, a zatvara poslednji, zajedno sa vladavinom prava i ekonomskim reformama. RJU se obično povezuje sa temama poput dobrog upravljanja javnim finansijama, profesionalnosti i motivacije državnih službenika, transparentnih i otvorenih procedura, obaveze da se javnosti objasne postupci ili izostanak postupanja vlasti, kao i unapređenja pružanja usluga – kako kroz fizičke, tako i kroz digitalne kanale.
Međutim, sve ove reforme utiču na funkcionisanje svake institucije u sistemu i imaju lančani efekat na način na koji javna uprava funkcioniše u celini. Istovremeno, ove reforme su međusobno povezane i moraju se sprovoditi koordinisano. Na primer, ako želite da unapredite planiranje politika tako da bude više usmereno na rezultate, verovatno ćete morati da prilagodite i budžetska pravila kako bi podržala takav pristup.
Kao što ste primetili, projekat ne može obuhvatiti sve oblasti, pa je fokusiran na tri ključna pravca: unapređenje upravljanja politikama u oblasti reforme javne uprave, donošenje odluka na osnovu podataka i konkretnih činjenica, kao i bolje informisanje o tome kako ove reforme utiču na svakodnevni život građana i poslovno okruženje. Ako to uporedimo sa automobilom, mnoge aktivnosti koje sprovodimo zajedno sa partnerima, pre svega Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Republičkim sekretarijatom za javne politike, odnose se na „mehaniku“ sistema – nevidljive su građanima, ali su ključne za njegovo funkcionisanje i utiču na to kako će javnost videti rad državnih organa.
2. Ovo je druga faza projekta, nakon uspešno završene prve. Šta biste izdvojili kao najvažnije rezultate do sada?
Rezultati projekta su uvek rezultati same administracije. U januaru je održana konferencija u zajedničkoj organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i projekta, pod nazivom „Promena koja traje, rezultat koji ostaje“, na kojoj su predstavljeni rezultati ostvareni u ovoj oblasti tokom poslednjih 25 godina. Oni su prikazani na posteru dimenzija deset sa dva metra, što dovoljno govori o njihovom obimu.
Iz perspektive projekta, izdvojio bih nekoliko stvari. Evropska unija je uložila značajna sredstva u unapređenje procesa izrade javnih politika u Srbiji kako bi bio zasnovan na dokazima. To je važno jer bez razumevanja mogućih posledica delovanja ili nedelovanja vlasti nije moguće donositi kvalitetne odluke. Ovakav pristup doprinosi većoj transparentnosti, olakšava objašnjavanje donešenih odluka i jača odgovornost. Dugoročno, pomera fokus sa pitanja „ko ima uticaj“ na „šta pokazuju činjenice“. Jačanje kapaciteta administracije u ovoj oblasti bilo je važan deo i prethodne i ove faze projekta.
Takođe bih istakao inicijativu za unapređenje transparentnosti pokrenutu u prethodnoj fazi projekta, koja se nastavlja i sada. Reč je o razvoju onlajn alata za praćenje sprovođenja Strategije reforme javne uprave 2021–2030 i pratećih dokumenata, koji omogućava svim zainteresovanim da prate napredak (ili njegov izostanak) putem sajta Ministarstva: otvori link. U budućnosti bi ovakav nivo transparentnosti mogao biti primenjen i na druge strategije i javne politike.
Postoje i manje, ali značajne, inicijative koje projekat podržava, poput uvođenja upravljanja kvalitetom u javnom sektoru, posebno kroz alat Zajednički okvir za procenu (CAF), u upravljanje javnim organizacijama. Profesionalizacija upravljanja je važna jer omogućava organizacijama da postižu bolje rezultate radeći prave stvari na pravi način.
U vezi sa svim navedenim, projekat – kao i njegove prethodne faze – naglašava potrebu za boljom komunikacijom reforme javne uprave, kako prema državnim službenicima, tako i prema široj javnosti. To, između ostalog, podrazumeva rad sa novinarima kroz direktno povezivanje sa nosiocima reformi, kao i organizaciju događaja koji objašnjavaju šta se menja i koje koristi se očekuju.
3. EU4PAR je podržao Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u pripremi Akcionog plana Strategije reforme javne uprave za period 2026–2030. Koliko je dobro planiranje važno u ovom kontekstu, posebno imajući u vidu uticaj reformi na građane i privredu?
Planovi postavljaju pravac. Kada Vlada usvoji Akcioni plan Strategije RJU, time se definiše smer za čitavu administraciju. Reforma ne obuhvata samo institucije koje je vode – ona utiče na sve organe javne uprave, kao i na sve koji sa njima dolaze u kontakt: druge institucije, partnere, građane.
Ako su državni službenici profesionalno zaposleni i motivisani, što je jedan od ciljeva Akcionog plana, oni mogu pružati kvalitetnije usluge i biti korisniji društvu. Međutim, to mora biti podržano i drugim reformama, poput depolitizacije državne službe, kako bi se obezbedio kontinuitet i profesionalno upravljanje bez obzira na promene vlasti.
Akcioni plan omogućava i praćenje napretka u ostvarivanju ciljeva. Važno je da plan bude usklađen sa realnim kapacitetima administracije. Često se dešava da su planovi ambiciozni, ali da implementacija zaostaje, što dovodi do gubitka kredibiliteta. S druge strane, plan sa niskim ambicijama može biti lako ostvariv, ali donosi ograničene koristi. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija nema luksuz sporosti ili neefikasnosti.
4. Koji su ključni naredni koraci projekta u predstojećem periodu?
Projekat je u prvih 14 meseci pokrenuo veliki broj aktivnosti. Podržali smo ključne institucije u oblasti RJU, poput Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Republičkog sekretarijata za javne politike, u izradi novih strateških dokumenata: Akcionog plana Strategije RJU 2026–2030, Programa razvoja e-uprave 2026–2030, Programa upravljanja javnim politikama i regulatorne reforme 2026–2030, kao i Programa za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative (e-PAPIR) 2026–2030. Ovi dokumenti su trenutno u javnoj raspravi i očekuje se njihovo skoro usvajanje.
Nastavljamo rad na unapređenju okvira i alata za donošenje javnih politika zasnovanih na dokazima. Takođe pružamo podršku specifičnim oblastima RJU u skladu sa potrebama korisnika, odnosno institucija javne uprave. Bilo da je reč o koordinaciji donatora, daljem širenju CAF alata ili unapređenju mehanizama za praćenje i izveštavanje o radu Vlade, ciljane inicijative doprinose efikasnijem funkcionisanju sistema.
Na kraju, važno je nastaviti sa aktivnostima komunikacije i vidljivosti, kako bi građani bili informisani o reformi javne uprave, ali i o značajnoj podršci Evropske unije u ovoj oblasti.
REZULTATI U FOKUSU
Podrška koordinaciji donatora takođe je od velikog značaja, imajući u vidu ulogu koju su donatorski projekti imali u oblasti RJU u Srbiji. U trenutku kada raste pritisak da se ta sredstva preusmere na druge oblasti i regione, administracija je predložila novi pristup saradnji sa donatorima, zasnovan na predstavljanju rezultata, kako bi se opravdalo dalje ulaganje u RJU.