Sedam konsultativnih radionica posvećenih uvođenju programskog budžetiranja u zdravstvene ustanove i unapređenju procesa finansijskog planiranja u Republici Srbiji, održano je tokom decembra 2025. godine. Radionice su realizovane u okviru projekta “EU podrška upravljanju javnim finansijama “, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Za razliku od tradicionalnog linijskog budžetiranja, koje prati kategorije troškova poput plata, materijala ili opreme, programsko budžetiranje povezuje rashode sa programima, ciljevima i merljivim rezultatima. Na taj način se finansiranje neposrednije dovodi u vezu sa postignutim efektima, čime se stvaraju preduslovi za unapređenje efikasnosti, transparentnosti i odgovornosti u zdravstvenom sistemu.
Tokom decembarskih radionica, organizovanih u partnerstvu sa Ministarstvom finansija Republike Srbije, razmatrane su ključne teme:
- unapređenje procesa finansijskog planiranja i usklađivanje budžetskog ciklusa;
- osnovni principi i koristi programskog budžetiranja, sa fokusom na rezultate i strateške ciljeve;
- definisanje i razrada programskih struktura za različite tipove zdravstvenih ustanova;
- sadržaj i struktura finansijskih planova, uključujući programske informacije.
Kroz interaktivne diskusije predstavnici srpskih zdravstvenih ustanova različite strukture dali su komentare na predložene modele programskih struktura i podelili praktična iskustva iz svakodnevnog rada, sa ciljem da budući finansijski planovi budu jasniji, transparentniji i više orijentisani ka rezultatima.
„Posebno je važno da zdravstveni radnici učestvuju u definisanju programskih struktura, jer njihova klinička iskustva doprinose realnijem planiranju budžeta, boljem izboru pokazatelja učinka i jasnijem postavljanju prioriteta. Aktivno uključivanje medicinskog osoblja pomaže da se finansiranje snažnije poveže sa kvalitetom zdravstvene zaštite“, navela je projektna eskpertkinja za programski budžet.Projekat će tokom februara i marta 2026 podržati novi ciklus radionica sa ciljem jačanja kapaciteta zaposlenih u zdravstvenim institucijama koji su uključeni u izradu i upravljanje budžetom.
Kako programsko budžetiranje doprinosi većoj transparentnosti potrošnje u zdravstvenom sistemu
U programskom budžetu troškovi zdravstvenih ustanova grupisani su u programe koji odgovaraju oblastima zdravstvene zaštite, poput pedijatrije, ginekologije i akušerstva, hirurgije ili onkologije, a zatim se dalje razrađuju kroz programske aktivnosti (npr. neonatologija, kardiohirurgija, itd. i projekte . Za svaki program definišu se ciljevi, dok se kroz godišnje izveštaje o sprovođenju programskog budžeta prikazuju ostvareni rezultati. Ove informacije, zajedno sa pokazateljima učinka, integrisane su u redovni budžetski ciklus i javno dostupne, čime se građanima omogućava jasniji uvid u to kako se sredstva troše i koji se rezultati postižu, ali i aktivnije učešće u javnim raspravama o zdravstvenim politikama i prioritetima razvoja sistema.