ŠKOLE SPREMNE, ZA UČENIKE POČINJU PRIPREME ZA DRŽAVNU MATURU

Rezultati prvog pilotiranja državne mature pokazali: škole su spremne da organizuju regularne maturske ispite, kvalitet zadataka je dobar, ali su zadaci bili teži nego što je bilo očekivano, kontinuirane pripreme učenika su neophodne za bolji uspeh

Uvođenje mature na kraju srednjeg obrazovanja, kako pokazuju iskustva drugih zemalja, zahteva opsežne pripreme, promene i usaglašavanja unutar obrazovnog sistema. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uvođenju državne mature je pristupilo pažljivo i u okviru priprema predvidelo tri probe, kako bi se u fazama proveravali različiti elementi sistema i predložena rešenja, identifikovali i otklonili eventualni nedostaci, ali i kako bi se svim učesnicima dalo dovoljno vremena za pripremu. Dve od tih proba su takozvana pilotiranja u sklopu Projekta državne mature, a treća će biti probna matura koju će sprovesti Ministarstvo prosvete.

Prvo pilotiranje državne mature organizovano je krajem oktobra prošle godine. Cilj je bio da se provere mehanizmi i procedure za osiguranje kvaliteta na nivou škole i stekne uvid u to koliko su škole pripremljene za sprovođenje standardizovanih ispita. Osim toga, proveravani su kvalitet i težina zadataka kako bi se važne odluke o državnoj maturi donele na osnovu nalaza iz pilotiranja (da li će zadaci biti podeljeni po nivoima u dve testne sveske, kako će biti definisan prag prolaznosti i slično), ali i kako bi se definisale smernice za radne grupe koje će u narednom periodu korigovati do sada pripremljene zadatake. Šta je pokazala upravo završena analiza rezultata?

Škole su, bez obzira na otežane okolnosti u kojima je sprovedeno pilotiranje, spremne za organizovanje standardizovanih ispita. Visok stepen saglasnosti procena supervizora koji su pratili sprovođenje prvog pilotiranja, direktora, nastavnika i učenika koji su popunjavali anonimne upitnike ukazuje na to da su procedure sprovedene u skladu sa uputstvima. Posebno je značajno da su procedure koje se odnose na bezbednost i regularnost ispita sprovedene adekvatno. Čak 95% učenika potvrdilo je da dežurni nastavnici nisu dozvolili prepisivanje, što je u saglasnosti sa procenama supervizora i tvrdnjama iz upitnika dežurnih nastavnika i ukazuje na visok stepen regularnosti ispita. Sa sistemskim uključivanjem i učešćem većeg broja supervizora regularnost ispita mogla bi da bude ostvarena u potpunosti.

Slabija motivacija učenika bila je očekivana, s obzirom na situaciju u kojoj je organizovano pilotiranje i na činjenicu da rezultati postignuti na ovom testiranju neće uticati na uspeh. I mada su učenici u svojim odgovorima u upitnicima mahom tvrdili da su bili podjednako motivisani kao kada rade test za ocenu,  dežurnih nastavnika, vreme koje su učenici utrošili da urade zadatke i broj zadataka koje pojedini đaci nisu ni pokušali da reše ukazuju da su, ipak, bili slabije motivisani nego prilikom izrade kontrolnih i pismenih zadataka.

Zadatke su procenili kao srednje teške, a gotovo polovina učenika je izjavila da je na testu bilo zadataka koje nisu učili, što nije iznenađenje s obzirom na dosta dug period nastave u izmenjenim okolnostima. Detaljna analiza kvaliteta i težine zadataka, sprovedena u okviru Projekta državne mature, obuhvatila je procenu koliko su zadaci jasni i nedvosmisleni, koliko korespondiraju sa standardima postignuća u opšteobrazovnim predmetima i koliko pouzdano mere nivo znanja učenika. Rezultati ukazuju da je kvalitet zadataka dobar, ali da su teži nego što je bilo očekivano i da pojedini zadaci nisu bili dovoljno dobro pripremljeni za proveru ostvarenosti nivoa postignuća. Radne grupe će, u narednom periodu, na osnovu ovih pokazatelja, raditi na reviziji već pripremljenih zadataka za naredno pilotiranje, kada će još jednom biti proveren kvalitet zadataka. 

Cilj prvog pilotiranja nije bio da se proveri znanje učenika, ali je ono svakako dalo uvid i o nivou znanja učenika. Treba, međutim, imati u vidu da je pilotiranje organizovano na početku školske godine, nakon dužeg perioda tokom kojeg je nastava držana u izmenjenim okolnostima i, posebno, činjenicu da nije bilo priprema za testiranje (pripreme u školi nisu bile organizovane, ni nastavnicima ni učenicima nisu bile poznate oblasti koje će obuhvatiti testiranje, zbirke zadataka za vežbanje još uvek nisu dostupne).

Slično kao i na završnom ispitu na kraju osnovnog obrazovanja, učenici gimnazija su najmanje uspešni bili u rešavanju testa iz Matematike. Rezultati iz Srpskog jezika i književnosti su značajno bolji, mada ispod očekivanog nivoa. Ovo su ujedno i jedina dva testa koja su radili svi učenici gimnazija. Najbolji rezultat kod gimnazijalaca postigli su na testu iz maternjeg jezika i književnosti učenici koji se školuju na mađarskom jeziku; slede testovi iz Engleskog jezika, Istorije, Geografije, Srpskog jezika i književnost, Fizike, Biologije, Nemačkog jezika i Hemije. 

U srednjim stručnim školama, učenici su, uz Srpski jezik i književnost i Matematiku, polagali i pisani deo stručnog ispita. Testove su najbolje uradili učenici medicinskih škola – stručni ispiti za ginekološko-akušerske sestre i medicinske sestre – vaspitače su imali najveći procenat tačnih odgovora. Solidni su bili i učenici koji su kao maternji jezik i književnost polagali Bosanski jezik i književnost. Prema uspehu zatim slede stručni ispiti za pedijatrijske sestre, kulinarske tehničare i tehničare štampe, test iz područja rada Elektrotehnika (jedinstven test za nekoliko obrazovnih profila), zatim stručni ispiti za nautičke tehničare, tekstilne tehničare i tehničare unutrašnjeg transporta. Najmanje uspešni učenici srednjih stručnih škola bili su u rešavanju testa iz Srpskog jezika i književnosti, Matematike i stručnih ispita za obrazovne profile iz građevinske struke i profile iz područja rada Hemija, nemetali i grafičarstvo (izvođač završnih instalaterskih radova, građevinski tehničar za laboratorijska ispitivanja i tehničar zaštite životne sredine).

Na pilotiranju završnog ispita, koji polažu učenici u obrazovnim profilima u trogodišnjem trajanju, prosečna ocena učenika je 3,95, što je zadovoljavajući rezultat s obzirom na to da će ovi učenici svoj pravi završni ispit polagati već u junu ove godine.

Prvo pilotiranje državne mature bilo je značajno iskustvo za učenike, škole, Ministarstvo, radne grupe za izradu ispitnih materijala, ocenjivače testova i sve ostale učesnike u pripremama za sprovođenje državne mature. Pozitivni komentari i sugestije koji su dobijeni od škola ohrabruju i na konstruktivan način ukazuju na oblasti u kojima su moguća poboljšanja. Prvo pilotiranje je obezbedilo važne empirijske podatke na osnovu kojih će, u narednom periodu, kroz stručne rasprave, biti definisani odgovori na još uvek otvorena pitanja u vezi državne mature (prag za prohodnost, uslovi za upis na visokoškolske institucije).  

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Projekat državne mature još jednom se zahvaljuju učenicima, nastavnicima i direktorima škola koji su učestvovali u prvom pilotiranju državne mature. Naredno pilotiranje obuhvatiće sve škole i sve učenike koji će polagati državnu maturu, a do tada će posebna pažnja biti posvećena podrobnom informisanju učenika, roditelja i nastavnika o svim aspektima državne mature.

Izveštaj o rezultatima prvog pilotiranja državne mature možete pogledati ovde.

Last updated: 14. Oktobar 2021. 11:14