Studijska poseta Holandiji: Kontekstualni zadaci i digitalizacija su budućnost testiranja

- Za lični razvoj neophodno je da steknemo uvid u mogućnosti i ograničenja koja nam utiru put u budućnost. U prošlosti je sin zidara gotovo neizbežno i sam postajao zidar, bez obzira na svoje sposobnosti. A onda je psiholog Adrijan de Grot razvio test za procenu dece koji je na neki način stavio tačku na ovakvu praksu. Sin zidara svakako može da postane zidar, ali može da bude i naučnik, ukoliko za to ima sposobnosti. Test je kasnije postao poznat kao završni ispit za osnovno obrazovanje. Bio je to početak misije CITO instituta – na ovaj način posetioce u svoj rad uvode stručnjaci institucije koja je za proteklih pola veka postala autoritet u oblasti testiranja i ocenjivanja u obrazovanju. 

Predstavnici Ministarstva prosvete, Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u oktobru 2022. godine su, u organizaciji Projekta državne mature, u CITO institutu proveli četiri dana kako bi se detaljnije upoznali sa načinom rada i posebno, procedurama za pripremu testova i metodama ocenjivanja.

CITO od 1968. godine sprovodi testiranja na različitim nivoima – godišnja testiranja, testiranja na kraju obrazovnih ciklusa, nacionalna testiranja. Njihova metodologija za prirpemu testova za završne ispite zasnovana je na osam koraka. Metodologija korišćena tokom pripreme testova u okviru pilotiranja državne mature je slična, jer je CITO insitut bio jedna od institucija u okviru konzorcijuma koji pruža tehničku podršku za realizaciju Projekta državne mature.

-  Prvi korak je uvek određivanje svhre testa, nakon čega se radi specifikacija testa – definše se iz čega se test sastoji, određuju se nivoi, oblasti, tipovi zadataka, broj poena. Upravo tako smo i mi počeli – kaže Aleksandra Rosić, stručnjakinja Projekta državne mature koja je protekle tri godine koordinirala rad radnih grupa za izradu ispitnih materijala za opšteobrazovne predmete.  

I u Holandiji ispitne materijale pripremaju nastavnici iz škola, a stručnom i metodološkom recenzijom bave se uglavnom profesori sa fakulteta. Ono što predstavlja najveću razliku u načinu pripreme materijala je pretestiranje zadataka za koje kod nas za sada ne postoje uslovi. Reč je o fazi u kojoj se proverava validnost zadataka, a Holanđani za to koriste nacionalne testove u koje usidre zadatke koji će se pojaviti na državnoj maturi za tri ili pet godina. Kada učenici urade nacionalni test ovi zadaci se posebno evaluiraju, radi se psihometrijska analiza i na osnovu toga se zadaci unapređuju ili prerađuju. Tek nakon toga konstruišu se testovi i pravi redosled zadataka. U kreiranju ključa imaju nizove odgovora koje su dobili od učenika u okviru pretestiranja, pa u ključu mogu da ponude veći izbor potencijalnih odgovora što je veoma važno za zadatke esejskog tipa. Lektura i adaptacija testova za učenike sa invaliditetom i smetnjama u razvoju su još dva koraka veoma slična onome kako se radilo u Projektu državne mature.

-  Evaluaciju rezultata i pripremu detaljnih izveštaja, posebno za radne grupe, i u CITO institutu smatraju za ključne aktivnosti – ovi izveštaji postaju nulti korak za sledeće testiranje. Grupa dobija kompletnu psihometriju po svakom zadatku, vide šta može da se radi na narednom testu i onda iznova započinju proces. Na tome smo insistirali i u okviru Projekta državne mature, naši psihometričari analizirali su svaki zadatak i te informacije bile su osnova za poslednji krug održanih obuka – ističe Aleksandra Rosić. 

Holandski Nacionalni institut je veoma razvijen, imaju veliki broj zaposlenih, rade kvalitetne materijale i poslednje dve godine svi testovi, osim nacionalnih, su im digitalni. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je naša referentna ustanova za nacionalna i međunarodna testiranja, tek se priprema da u potpunosti preuzme sve nadležnosti koje su mu dodeljene za sprovođenje državne mature. Iskustva holanskih kolega će im biti značajna, ali neophodno su vreme i resursi kako bi se dostigao tako visok nivo razvoja.

-  Digitalni način ispitivanja pruža mnogo veće mogućnosti jer, na primer, u stručnom obrazovanji ili na ispitima iz fizike ili hemije postoji simulacija eksperimenata u okviru koje učenici mogu više puta da probaju, dobiju rezultate pa donesu zaključke. Zadaci su im sve više kontekstualnog i konceptualnog tipa, ispituju način razmišljanja. Pregledaju se automatski u digitalnom okruženju, čim se test završi. Ti kontekstualni zadaci i digitalizacija su budućnost ispitivanja, jer digitalizovani test može da bude i personalizovan – u odnosu na odgovor na prvo pitanje sistem dodeljuje sledeće pitanje i počinje da klasifikuje ispitanika u odgovarajući nivo – objašnjava Aleksandra Rosić. 

Kritička procena rada i rezultata je ono što stručnjaci CITO instituta smatraju ključnim za kvalitet. Inovativnost u radu znači i povremeno prihvatanje rizika i činjenice da na tom putu može da se pogreši. Naše insititucije prave prve korake na putu ka državnoj maturi, a iskustva drugih zemalja značajna su kako bi se što pre utvrdile smernice i brže stiglo na cilj.

Last updated: 25. Januar 2023. 12:50