Transbalkanski elektroenergetski koridor


Srbija i region se povezuju kroz gradnju 371.3 kilometara dugačkog Transbalkanskog elektro-energetskog koridora, za koji je obezbeđeno 32.1 miliona evra bespovratnih EU WBIF sredstava.

Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan 2021-2027 je odraz nastojanja Evropske unije podsticaju dugoročnom ekonomskom oporavku zemlje i okruženja, uz podršku tzv. zelenoj i digitalnoj transformaciji te ubrzavanju regionalnog i povezivanja sa Evropskom unijom. Intenzivan razvoj održivih kapaciteta proizvodnje obnovljivih izvora energije zahteva i razvoj mreže prenosnih sistema. Upravo bi Transbalkanski koridor činio okosnicu ovog pravca razvoja a kojim se učvršćuje pozicija Srbije kao energetskog čvorišta ovog dela Evrope te istovremeno direktno štiti nacionalna bezbednost snabdevanja energijom.

Investicije u srpsku mrežu za prenos električne energije koje podržava EU uključuju izgradnju nove deonice 400 kV Kragujevac – Kraljevo, podizanje naponskog nivoa sekcije od Obrenovca do Bajine Bašte i Bajina Bašta – Višegrad (Bosna i Hercegovina) i do granice sa Crnom Gorom na 400 kV. Ove preko potrebne investicije će zameniti zastarelu mrežu od 220 kV, koja je sklona kvarovima i nosi visoke troškove rada i održavanja.

Sekcije koridora su u različitim fazama realizacije, a izgradnja je počela još 2009.

Sekcija 1: Novi 400kV dalekovod Rešica (RUM) – Pančevo (SRB) / deo koridora u Srbiji puštena je u rad 2017. godine.  Sekcija 2: Kragujevac – Kraljevo je u fazi izgradnje i biće puštena u rad polovinom 2022. godine. Ovaj projekat se realizuje u okviru dve tranše (dalekovod i terminalne trafo stanice), uz donaciju EU, odnosno podršku finansiranja putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i zajma Nemačke razvojne banke (KfW). Novi dalekovod u dužini od 60 km između Kragujevca i Kraljeva osiguraće bolju povezanost i stabilniji napon za milion korisnika iz centralne i južne Srbije. Nestanci struje usled preopterećenosti postojećeg sistema će biti eliminisani. Gradnja dalekovoda sa unapređenjem trafo stanica počela je u junu 2020. Unapređenje će omogućiti da elektrane isporučuju istu količinu struje korisnicima uz manju potrošnju energenata. Opšti kvalitet vazduha će biti značajno poboljšan. Emisija CO2 će biti smanjena za 10 hiljada tona godišnje. Ušteda će biti oko 540.000 evra na godišnjem nivou, što je otprilike 10.800 MWh godišnje. Biće otvoreno 86 novih radnih mesta tokom izgradnje, kao i u toku perioda održavanja i upravljanja.  Sekcija 3: Obrenovac – Bajina Bašta i sekcija 4: Bajina Bašta (SRB) – Pljevlja (CG) – Višegrad (BiH) / deo u Srbiji su u fazi izrade projektne dokumentacije i izdavanja dozvola, dok je finansiranje za Sekciju 3 već obezbeđeno.

Transbalkanski koridor za prenos električne energije nalazi se na listi Projekata od interesa za Energetsku zajednicu, pošto se nalazi u jednoj od Ugovornih strana Sporazuma o Energetskoj zajednici i povezuje se sa državama članicama EU. Projekat je identifikovan kao vodeći projekat grupe „Prelazak sa uglja“ a u okviru investicionog prozora „Čista energija“, kako je utvrđeno u Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan 2021-2027.

https://europa.rs/elektricno-povezivanje/

Last updated: 29. Septembar 2022. 01:26