O sektoru
Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike, u koju je investirala preko 830 miliona evra bespovratnih sredstava od 2000. do kraja 2021. godine. EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti. Krajnji cilj je smanjenje zagađenja i ublažavanje klimatskih promena, što su i ciljevi Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, koje je Srbija podržala 2020.
Za 2022. godinu EU priprema bespovratnu podršku za ceo energetski sektor Srbije u iznosu od 100 miliona evra, uključujući 49,6 miliona za važan projekat energetskog povezivanja Evrope i Srbije – gasni interkonektor Srbija‒Bugarska.
Novi gasni interkonektor, čija je izgradnja počela 1. februara 2022, povezaće grad Niš sa bugarskom prestonicom, Sofijom. Projektovani kapacitet ovog novog gasovoda omogućiće protok 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Završetak izgradnje gasovoda planiran je za četvrti kvartal 2023. Novi gasovod će obezbediti povećanje kapaciteta za dodatnih 80 odsto u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije za gasom (oko 2,4 milijarde kubnih metara godišnje) i u velikoj meri povećati ukupnu sigurnost snabdevanja prirodnim gasom, te doprineti ciljevima čistije energije.
Važan segment EU podrške energetskom sektoru Srbije jeste energetska efikasnost. Kako bi Srbija smanjila potrošnju energenata i negativan uticaj na životnu sredinu, neophodan je rad na uvođenju energetski efikasnijih tehnologija i povećanju energetske efikasnosti objekata. Pored konkretnih projekata, EU pruža podršku Vladi Republike Srbije u neophodnom unapređenju legislative u ovoj oblasti.
Jedan od vodećih projekata energetske efikasnosti u Srbiji jeste obnova Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, a procenjena vrednost radova je preko 200 miliona evra. Za prvu fazu, vrednu 105 miliona evra, EU pomaže bespovratnim sredstvima od 35 miliona evra. Predstojeća obnova javnih zgrada u Beogradu i Srbiji podržana je bespovratnim sredstvima od 20 miliona evra, a biće realizovana u roku od četiri godine.
Srbija najveći deo električne energije proizvodi putem sagorevanja uglja u termoelektranama. Proizvodnja električne energije na ovaj način uzrokuje veliku emisiju štetnih gasova i otpadnih voda. Evropska unija pomaže Srbiji da smanji zagađenje iz termoelektrana modernizacijom i ugradnjom sistema za prečišćavanje. Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu smanjila je količinu štetne uljne vode koja se ispušta u reku Savu, što je dovelo do poboljšanja kvaliteta vode u okolini elektrane. U toku je projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Termoelektrane “Kostolac B” , koji EU pomaže bespovratnim sredstvima od 6,5 miliona evra.
Evropska unija je pomogla Srbiji da prevaziđe vanredne situacije, i to kada je električna energija bila nedostupna a preko potrebna. U jesen 2020, izgrađene su nove privremene kovid bolnice u Srbiji – u Batajnici, kod Beograda, i u Kruševcu. Obe bolnice su se snabdevale električnom energijom preko mobilnih trafostanica 35/10 kV, koje je Srbiji donirala EU.
Projekte energetske efikasnosti u Srbiji moguće je finansirati povoljnim kreditima, koji su često praćeni subvencijama EU. Građanima i privredi su dostupni sledeći programi i fondovi koje podržava EU: Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), Kreditna linija za zeleno finansiranje (GEFF), Fond „Zeleno za rast” (GGF): Regionalni program energetske efikasnosti (REEP i REEP Plus).
