Saobraćaj

O sektoru

U 2023, EU i Srbija zajednički su najavili 2,2 milijarde evra vredan finansijski paket za modernizaciju železničkog Koridora 10. Paket se odnosi na unapređenje deonice Beograd – Niš na Koridoru 10, koje će omogućiti povezanost brzom prugom do 200 km/č između dva grada, uz brži protok robe i usluga, a takođe će doprineti brzoj integraciji u železničke mreže EU.

Paket se sastoji od investicionog granta u iznosu do 598 miliona evra od EU – najveće donacije EU za jedan projekat u Srbiji do sada; zajma od 1,1 milijarde evra od EIB-a i 550 miliona evra zajma EBRD-a. EU je već odobrila bespovratna sredstva u vrednosti od 265 miliona evra, a prva tranša od 82,8 miliona evra potvrđena je protokolarnim potpisivanjem u vozu od Beograda ka Nišu .

Evropska unija podržava Srbiju kroz projekte izgradnje železničke i putne infrastrukture, modernizacije vodnih puteva, kao i kroz podršku reformi saobraćajnog sektora.

Jedan od ključnih infrastrukturnih projekata je Modernizacija i rekonstrukcija železničkog koridora Beograd – Niš – Preševo (granica sa Severnom Makedonijom). Ovaj važan projekat rekonstrukcije pruge u dužini od 350 km biće realizovan po deonicama; ukupni troškovi se procenjuju na više od 3 milijarde evra. Projekat će biti finansiran bespovratnim sredstvima EU, kao i povoljnim kreditima EIB-a i EBRD-a.

Drugi veoma važan projekat unapređenja železničkog saobraćaja Srbije je Modernizacija železničke pruge Niš – Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom). Ovo je jedan od prioritetnih projekata koji je podržan bespovratnim sredstvima u iznosu od 110 miliona evra. Projekat je od suštinskog značaja za elektrifikaciju ove važne deonice železničkog Koridora 10, koja trenutno nije elektrifikovana. Uspešna realizacija ovog projekta bi značajno doprinela poboljšanju rada železnice i smanjenju zagađenja.

Danas, EU pomaže Srbiji u izgradnji novih ključnih saobraćajnica. U decembru 2021. godine, počela je izgradnja autoputa Niš-Merdare (deo Autoputa mira). Ovaj autoput će unaprediti socio-ekonomski razvoj čitavog regiona i doprineti bržem i bezbednijem kretanju roba i ljudi, te će poboljšati sigurnost snabdevanja i integraciju tržišta. Za izgradnju prve faze, od Niša do Pločnika (34 km), obezbeđeno je 40 miliona evra bespovratnih sredstava posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan, dok je 185 miliona evra obezbedjeno iz sredstava kredita EIB-a i EBRD-a.

U toku je i izgradnja Intermodalnog terminala u Batajnici u okolini Beograda. Ovaj značajan projekat EU je podržala sa skoro 13 miliona evra bespovratnih sredstava. Beograd će dobiti intermodalni terminal čime se podstičе razvoj savrеmеnog kombinovanog transporta robe kroz povеćanjе učеšća žеlеznicе i stvaranjеm partnеrskog odnosa sa drumskim transportom.

Projekti koji se tiču vodnog saobraćaja prepoznaju ogroman potencijal evropskog Koridora VII (reka Dunav) i usmereni su na sprovođenje strogih bezbednosnih pravila, smanjenje rizika od plovidbenih havarija i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Rečna plovidba uz tok Dunava mnogo je lakša nakon završetka radova 2021. godine na jednoj od prevodnica na brani Đerdap. Prevodnica Djerdap I je modernizovana pomoću sredstava EU u vidu bespovratne pomoći od 11,4 miliona evra, dok su radovi u toku na obnovi prevodnice Djerdap II koje finansira EU u iznosu od 17 miliona evra bespovratne pomoci. Zahvaljujući podršci EU, u Srbiji se plovidba na unutrašnjim plovnim putevima prati u realnom vremenu kroz sistem rečnih informacionih servisa (RIS), kojim upravlja Direkcija za vodne puteve „Plovput”. Projekat izvlačenja brodova koji na dnu Dunava leže više od sedam decenija finansiraće se sa 16,55 miliona evra bespovratnih EU sredstava odobrenih kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) i izuzetno povoljnim kreditom Evropske investicione banke (EIB), u saradnji sa Vladom Srbije. Investicija je prepoznata kao vodeći odobreni projekat održivog transporta Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) 2022.

Važan deo podrške koju EU pruža sektoru saobraćaja Srbije je promocija i podrška razvoju održive urbane mobilnosti i povezanosti, čiji deo su projekti prekogranične saradnje i izgradnje biciklističkih i pešačkih staza. Srbija svake godine učestvuje u Evropskoj nedelji mobilnosti koja promoviše čist, pametan i održiv saobraćajni sistem. Nakon manifestacija, svake godine u gradovima i opštinama Srbije ostaju trajna poboljšanja infrastrukture i moderna rešenja za mobilnost bez izduvnih gasova, kao što su stanice za bicikle, novoizgrađene staze i prilazi za osobe sa invaliditetom.

Nakon katastrofalnih poplava 2014. godine, bespovratnim sredstvima iz Fonda solidarnosti EU izgrađena su 73 nova mosta na teritoriji 28 lokalnih samouprava. Uz podršku EU, izgrađeni su i rekonstruisani neki od najvažnijih mostova u Srbiji. Izgrađen je novi Žeželjev most, u Novom Sadu, dužine 474 metra, za koji je EU izdvojila 35,3 miliona evra bespovratnih sredstava. Uz pomoć 40 miliona evra bespovratnih sredstava Evropske agencije za razvoj rekonstruisan je i novosadski Most slobode.

Evropska unija radi sa Srbijom na pripremi projekata Modernizacije pruga Beograd – Šid i Stalać – Kraljevo – Rudnica. Radi se i na drugoj fazi Autoputa Mira (Pločnik – Merdare), dok je projekat unapređenja plovidbenih uslova na koridoru Dunav – Rajna je takođe u fazi pripreme. Obnova lokalne putne mreže u skladu sa savremenim principima zaštite životne sredine i standardima klimatskih promena takođe je u pripremi, a EU finansira pripremu dokumentacije za pilot deonice, dok se očekuje finansiranje prve investicione faze u iznosu od 100 miliona evra iz sredstava EIB-a i EBRD-a. Inače, potrebe unapređenja lokalne putne infrastrukture u skladu sa savremenim standardima se procenjuju na više od 1 milijarde evra.