Poglavlje 23: Obrada podataka o ličnosti putem video nadzora

Kao deo horizontalnih aktivnosti PLAC III projekta, izrađena je analiza usklađenosti zakonodavstva Srbije kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti putem video nadzora sa međunarodnim standardima, uz preporuke za unapređenje zakonodavnog okvira.

 Oblast zaštite ličnih podataka potpada pod pregovaračko poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) koje je, prema novoj metodologiji proširenja, deo Klastera 1. Zajednička pozicija EU u odnosu na poglavlje 23 jeste da Srbija treba da ojača režim poštovanja osnovnih ljudskih prava i u okviru toga da obezbedi usklađivanje sa standardima EU o zaštiti podataka. Novi srpski Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je stupio na snagu u avgustu 2019. godine, po oceni Evropske komisije je “uglavnom usklađen” sa Uredbom 2016/679 i Direktivom 2016/680 koje uređuju zaštitu pojedinca kada se radi o obradi ličnih podataka i slobodnom kretanju takvih podataka. Ipak, ukazano je da je u dosadašnjem sprovođenju zakona utvrđeno da postoje nedostaci posebno kada se radi o uređenju oblasti prikupljanja podataka putem video nadzora, takozvanim CCTV kamerama.Dodatna pozornost izazvana je pojavom CCTV sistema koji sadrže opciju prepoznavanja lica, što je dovelo do zahteva da se izradi pravna osnova za instaliranje takvih sistema na javnim mestima.

Glavna korisnička institucija projektne podrške je bila Ministarstvo za evropske integracije, ali takođe i druga ministarstva na koje se odnosi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ekspert PLAC III projekta Dragan Golubović predstavio je na radionici održanoj 6. juna rezultate analize postojećeg zakonodavnog okvira, istakavši da su relevantni međunarodni standardi istovremeno i “domaći” standardi jer su inkorporirani u ustavno-pravni poredak Republike Srbije.

To su Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR), takozvana Konvencija 108 Saveta Evrope koja se odnosi na automatsku obradu ličnih podataka kao i njen Protokol. Golubović je istakao da je posebno važan test koji ECHR primenjuje u proceni legitimnog ograničenja prava na privatni i porodični život i prava na javno okupljanje. Kako je kazao, taj test je inkorporiran u član 20 Ustava ali i u Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. I praksa Evropskog suda za ljudska prava takođe primenjuje taj test.

Obrada podataka putem CCTV od strane fizičkih i privatno pravnih lica nije u Srbiji uređena Zakonom, ali se on primenjuje na sve načine obrade podataka. Pravne praznine postoje i mišljenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti treba da budu pouzdan vodič, rekao je Golubović. On je naveo da je Savet Evrope doneo Vodič za obradu podataka o ličnosti korišćenjem sistema za prepoznavanje lica. Golubović je kao preporuke za unapredđenje pravnog okvira naveo mogućnosti izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kojim će se urediti osnovna pitanja od značaja za obradu podataka putem  „klasičnih“ CCTV sistema i izmene Zakona koje će urediti obradu putem tih sistema ali uz prepoznavanje lica. Kao treću opciju Golubović je naveo donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kojim će se urediti svi načini CCTV obrade podataka, oceniši da je ona najracionalnija. On je posebno istakao značaj izrade ex ante analize pravnih efekata pre donošenja Zakona o unutrašnjim poslovima.

Radionici su prisustvovali predstavnici Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, službe Poverenika informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i službe Zaštitinika građana.


Last updated: 24. Jun 2022. 14:37