Mir, pomirenje i dobrosusedski odnosi

Projekata u toku: 6
Završenih projekata: 0

O sektoru

Proces pomirenja leži u samim korenima evropskih integracija, izgrađenih nakon Drugog svetskog rata. Ideja o udruživanju bivših neprijatelja u potrazi za zajedničkim interesima i njihovo uključivanje u konstruktivnu i pragmatičnu saradnju postavila je temelje Evropske zajednice za ugalj i čelik. Evropska unija danas slavi ne samo decenije mira među svojim članicama već i integraciju, koja je bila omogućena kroz pomirenje, a koju, inače, ne bi bilo moguće postići.

Na Zapadnom Balkanu, koji je strahovito pogođen raspadom Jugoslavije, sukobljeni narativi o prošlosti i dalje karakterišu međususedske odnose napetostima, a niz bilateralnih sporova čeka rešavanje. Kao što su evropske zajednice pomogle u uspostavljanju mira u Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata, tako i EU promoviše proces pomirenja u zemljama koje su nekad bile deo Jugoslavije. Verodostojno obećanje pristupanja EU svim zemljama Zapadnog Balkana daje im podsticaj da poboljšaju svoje odnose i energičnije rade na pomirenju.

Strategija Evropske komisije o proširenju EU iz marta 2018, osim što stavlja poseban naglasak na rešavanje svih bilateralnih sporova, pomirenje ističe kao preduslov za pristupanje EU. U svojim zaključcima iz juna 2019, Savet Evropske unije još jednom je naglasio potrebu za prevladavanjem nasleđa prošlosti i za podsticanjem pomirenja na Zapadnom Balkanu na temeljima zajedničkih vrednosti, kao što su tolerancija, inkluzivnost i međusobno poverenje. Štaviše, istaknuta je važnost aktera civilnog društva u ovom procesu na nivou cele regije, što bi trebalo biti propraćeno snažnijom političkom odlučnošću. Evropska unija podržava civilne i akademske inicijative koje se bave uspostavljanjem kontakata, saradnjom i izgradnjom poverenja među društvima i pojedincima.

Potreba za stvaranjem kontakata među mladima, podsticanje razumevanja, pomirenja i saradnje – u središtu su podrške koju EU pruža regionu. U okviru regionalnog projekta Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO), Evropska unija i države Zapadnog Balkana zajedno investiraju u budućnost – u mlade koji će biti bolje povezani, koji će izgraditi poverenje i saradnju, te biti najbolji garant dugoročnih dobrosusedskih odnosa.

Kada je reč o saniranju posledica rata, Regionalni stambeni program (RHP) jedan je od glavnih projekata koji pomaže u postizanju mira, stabilnosti i pomirenja u regiji Zapadnog Balkana. Ovo je napor koji EU preduzima zajedno sa zemljama regiona i ostalim ključnim partnerima. Evropska unija najveći je donator u ulaganju u ovu inicijativu, koja obezbeđuje dom za 74 hiljade izbeglica na prostoru bivše Jugoslavije, od čega je 45 hiljada ljudi smešteno u Srbiji.

Srbija je nastavila da se angažuje u velikom broju inicijativa za regionalnu saradnju, kao što su Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, Regionalno veće za saradnju, Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA), Jadransko-jonska inicijativa, Makroregionalne strategije Evropske unije za Podunavsku, Jadransku i Jonsku regiju, Koalicija za utvrđivanje činjenica o svim žrtvama ratnih zločina i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije za pomirenje (REKOM), Regionalna škola za državnu upravu (ReSPA) i Proces „Brdo‒Brioni”.

Podrška EU miru, pomirenju i dobrosusedskim odnosima u Srbiji dostigla je više od 300 miliona evra. Pomoć je usmerena na jačanje regionalne saradnje i stabilnosti, kao i rešavanje bilateralnih pitanja i nasleđa iz prošlosti. EU je osigurala 74 miliona evra za podršku stanovanju i zapošljavanju najugroženijih izbegličkih porodica i interno raseljenih osoba. Cilj regionalnog programa koji se sprovodi u ovom sektoru jeste poboljšanje kvaliteta života 74.000 ljudi, odnosno oko 27.000 porodica sa područja bivše Jugoslavije. Ukupni budžet procenjuje se na približno 584 miliona evra za petogodišnje razdoblje.

Srbija je i dalje uključena u niz inicijativa usmerenih na regionalnu saradnju, poput Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, Saveta za regionalnu saradnju, Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), Jadransko-jonske inicijative, makroregionalnih strategija EU za Dunav, Jadran i Jonsku regiju, Regionalne koalicije za utvrđivanje činjenica o svim žrtvama ratnih zločina i drugih ozbiljnih kršenja prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije (REKOM), Regionalne škole za javnu upravu (ReSPA), Procesa „Brdo‒Brioni”.

Pomoć EU sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije, a donacije se koriste za unapređenje razvoja Srbije. Evropska unija ostaje najveći oslonac i donator Srbije u podršci reformama i jačanju institucija neophodnih za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa, izgradnju poverenja i razvoj saradnje. 

EU institucije/tela

Generalni direktorat za međunarodnu saradnju i razvoj (DG DEVCO)

Generalni direktorat za međunarodnu saradnju i razvoj (DG DEVCO)

Generalni direktorat za evropsku civilnu zaštitu i operacije humanitarne pomoći (DG ECHO)

Generalni direktorat za evropsku civilnu zaštitu i operacije humanitarne pomoći (DG ECHO)

Generalni direktorat za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR)

Generalni direktorat za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR)

Last updated: 14. Oktobar 2021. 11:14