Političari kreiraju lažne vesti

Neretko imamo problem sa političarima koji proizvode lažne vesti, sa ciljem da se domognu vlasti, uzvrate kritičarima, ili da bi kreirali određeni imidž. To rade preko društvenih mreža, kako bi zaobišli posrednike - novinare, koji proveravaju informacije, istaknuto je na panelu "Lažne vesti i izbori u regionu" koji je organizovao "BBC news na srpskom".

Govoreći o Fejsbuk i Tviter postu Hašima Tačija, u kojima je objavio da je Jamajka priznala Kosovo, glavni urednik lista Koha Agron Bajrami istakao je da je u tom slučaju najproblematičnija bila vremenska razlika.

- Kontaktirali smo medije u Kingstonu, kao i Ministarstvo spoljnih poslova Jamajke. Međutim, sve se desilo kasno, pa smo preneli tvrdnje predsednika, a već sledećeg dana priča je propisno urađena. U ovom slučaju ne verujem da je čak i Tači znao da je to fake news, jer se na kraju krajeva osramotio. Možda će nam nekad Vikiliks otkriti šta je bilo posredi, rekao je Bajrami.

Vildana Selimbegović, glavna urednica sarajevskog Oslobođenja, osvrnula se na vest o smrti Ratka Mladića koja je nedavno odjeknula u regionu.

- Za nas kažu da smo medij u kojem možete da pročitate šta na istu temu kažu Bošnjaci, Hrvati i Srbi. Kad svi ganjanju brzinu, mi insistiramo na tome da vest bude tačna. Kad je prvi portal objavio da je Mladić umro, ta vest je obišla ceo region u narednih pet minuta. Za to vreme mi smo proverili informaciju na četiri najvažnija mesta i prvi objavili da je ona lažna, rekla je urednica.

Na pitanje moderatora, novinara BBC-ja Aleksandra Miladinovića, da li joj je žao klikova, Selimbegović je odgovorila odrečno, ističući da joj je mnogo važnije da Oslobođenje sačuva arhaični, antifašistički imidž.

- Antifašizam je borba protiv lažnih vesti, zaključila je urednica Oslobođenja.

Komentarišući situaciju u kojoj je kabinet Mila Đukanovića na Tviteru optužio crnogorske Vijesti za senzacionalistički tekst pod naslovom "Milo bi crkvu pod Vatikanom", Marijana Bojanić, izvršna direktorka Vijesti Group, duhovito je konstatovala da joj je drago što je predsednik konačno otkrio Tviter.

- Poslednji smo objavili tu analizu i preneli je autentično, a tražili smo od kabineta da se očituje povodom nje. Kako nije bilo odgovora, na kraju smo je i mi preneli, i onda su se setili da kažu da je to lažna vest i da je Vijesti kreiraju. Bilo je važno targetirati Vijesti, a ne druge medije", objasnila je izvršna direktorka Vijesti.

Urednici Oslobođenja, Kohe i Vijesti iskoristili su priliku da na početku panela zahvale BBC na saradnji koju su uspostavili u okviru projekta "Moj svet". Reč je o revolucionarnoj globalnoj emisiji za mladu publiku, koja objašnjava priče koje stoje iza vesti i pruža im činjenice i informacije kako bi se sami opredelili za važna pitanja.

V. Maričić   

Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Šulc: Mladi na vestima osam minuta
Ana Šulc, naučna saradnica Rojtersovog instituta za studije novinarstva, predstavila je rezultate istraživanja o konzumiranju vesti tokom izbora, ističući da je 72 odsto ljudi imalo pristup barem jednom informativnom portalu, što znači da 25 odsto uopšte nije konzumiralo nikakve vesti tokom perioda od šest nedelja. Mlađi su vesti čitali oko osam minuta, dok su stariji za njih izdvajali oko 16 minuta. Rezultati su pokazali i da su mlađi više onlajn, ali da ne obraćaju previše pažnje na vesti. 

Najveći izazov doći do Vučićevih glasača

 Najveći izazov za sajtove koji se bave proveravanjem istinitosti vesti je kako doći do građana koji su ciljna grupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zaključeno je u drugom delu panel diskusije u okviru konferencije "Lažne vesti i izbori u regionu" koju je organizovao BBC na srpskom.

Razgovor je počeo podsećanjem na nedavni "fake news" kada se medijima pronelo da je u uglednom časopisu Financial Times objavljen tekst o ekonomskom napretku Srbije, što je "kod nas" prva objavila agencija Tanjug, a za koji se, kako je rekla urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević, nakon provere, ispostavilo da se radi o plaćenom oglasu ministra finansija Siniše Malog.

- Živimo u paradoksu gde digitalni mediji moraju da izađu offline i da nastupe na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali to se naravno neće desiti jer smo čuli urednike RTS-a da uvek proveravaju vesti, a njima je glavni izvor vesti upravo Tanjug", kazala je urednica Raskrikavanja. Sa ovom ocenom saglasila se i glavna i odgovorna urednica Istinomera Milena Popović, koja je dodala da to smatra i "odgovornošću profesionalnih novinara".

- Mi moramo da nađemo način da dođemo i do čitalaca Informera, ako treba da im kucamo na vrata i da im to čitamo, to su naši građani, poručila je Popović i dodala da smo danas izloženi industriji stvaranja paralelne stvarnosti koju čine politički akteri na čelu sa Vučićem, čije su izjave i najviše puta proveravane, ali i mediji i državne institucije.

- To funkcioniše tako što prvo politički akteri iznose netačne informacije, zatim mediji to isprate i na kraju, što je najopasnije, imamo i institucije koje učestvuju u fabrikovanju stvarnosti, navela je Popović.

Urednik portala FakeNews Tragač Stefan Janjić istakao je da se, u borbi za veću vidljivost među građanima, najviše oslanjaju na svoje čitaoce koji njihove vesti dele na društvenim mrežama, a kao najvažniju istraženu vest tokom prošle godine, odnosno "splet vesti", izdvojio je onu o vlasnicima albanskih pekara u Borči.

- To je pokazalo do čega mogu da dovedu dezinformacije i neodgovornost novinara - da čitavu grupu ljudi dovedete ispred pekare jednog čoveka koji je građanin ove zemlje, to je najekstremniji primer moći dezinformacije, kazao je Janjić.

S. Kosorić 

Last updated: 8. Decembar 2021. 14:27