O sektoru
EU je svetski lider u zaštiti životne sredine. U okviru Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, izrađen je plan mera u oblasti klime, cirkularne ekonomije, građevinarstva, mobilnosti, održivih lanaca ishrane, biodiverziteta i uklanjanja zagađenja. Angažman Srbije, kada je reč o ostvarivanju ovih ciljeva, ima presudan značaj za proces evropskih integracija i doprineće efikasnijoj upotrebi resursâ. Prelazak na čistu, cirkularnu ekonomiju i preduzimanje mera za zaustavljanje klimatskih promena, uz istovremeni oporavak biodiverziteta i smanjenje zagađenja, podržaće privredu i otvoriti nova radna mesta.
EU podržava Srbiju da postigne svoje ciljeve u oblasti životne sredine i da ih postepeno podigne na nivo standarda EU, uz istovremeno informisanje građana, privatnog i javnog sektora, medija itd. U proteklih 12 godina, Srbija je samo iz budžeta EU primila preko osam milijardi evra, uključujući 3,3 milijarde evra bespovratne pomoći, što EU čini daleko najvećim donatorom u Srbiji. EU je do sada uložila preko 400 miliona evra u ovaj sektor u Srbiji.
Najvažniji rezultati podrške EU Srbiji jesu merenje kvaliteta vazduha, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli i Vrbasu, te obnova sistema za vodosnabdevanje u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi. U Velikom Gradištu je izgrađen potpuno nov sistem za vodosnabdevanje. EU je finansirala ugradnju sistema za odlaganje pepela i filtraciju u Termoelektrani „Nikola Tesla” (TENT). Osim toga, oprema za nadzor emisija štetnih supstanci ugrađena je u TENT A i B i u Termoelektrani „Kolubara”. Regionalne deponije su izgrađene u Pirotu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Subotici. Sistem za upravljanje medicinskim otpadom takođe je unapređen. EU je pomogla izgradnju prve regionalne sanitarne deponije u Dubokom, kapaciteta 80.000 tona godišnje, koja opslužuje devet opština na zapadu Srbije. EU je finansirala i 10 miliona evra za sistem odbrane od poplava u Šapcu. U Subotici EU je uložila tri miliona evra u izgradnju savremenog regionalnog centra za upravljanje otpadom. Sve pomenuto je doprinelo unapređenju života stotina hiljada građana Srbije.
Emisija čvrstih čestica u vazduh u Obrenovcu i njegovom okruženju smanjena je čak šest puta. Postojeći sistemi za transport i odlaganje pepela u TENT-u takođe su modernizovani, čime je smanjena upotreba uglja. EU je, takođe, finansirala nabavku i ugradnju 28 mernih stanica i instrumenata za nadzor kvaliteta vazduha. Ulaganjem dva miliona evra za nabavku laboratorijske opreme, instrumenata i uređaja visoke tehnologije – EU je doprinela unapređenju rada Nacionalne laboratorije za analizu vode, vazduha i zemljišta.
EU radi i na podizanju svesti o životnoj sredini i promociji mera u čitavom društvu. Nacionalna kampanja „Pogledaj oko sebe ‒ Pokreni se”, Klimatski dan na Adi; kampanja za sadnju drveća sprovedena sa Fondacijom “EXIT“ podrška klimatskom karavanu i Festivalu „Grin fest” (Green Fest), te učešće u nekoliko javnih diskusija i debata – samo su deo napora EU da podigne svest građana kako bi oni postali pokretači promene na individualnom i kolektivnom nivou. EU pokazuje da čak i mali koraci, poput nošenja cegera u prodavnicu umesto kupovine plastične kese ili vožnje gradskim prevozom ili biciklom umesto automobilom, u kombinaciji sa temeljnim reformama ‒ uistinu mogu napraviti veliku razliku.
Srbija poseduje jedinstveni biodiverzitet i jedinstvena staništa u Evropi i dom je velikom broju ugroženih vrsta. EU podržava zaštitu biodiverziteta projektom „Natura 2000”. U Srpskom Krsturu, nadomak Subotice, živi jedini par orlova krstaša, ptice na grbu Republike Srbije. Populacija ove izvanredne vrste sada je tri puta veća i na putu je da se oporavi. Dosadašnja podrška EU sektoru prirode dostigla je više od četiri miliona evra.
U februaru 2020, kada je zagađenje vazduha u Srbiji svakodnevno prelazilo dozvoljene vrednosti, EU je podržala Srbiju da preduzme mere i reši ovaj problem, u nastojanju da pokaže da proces evropskih integracija može biti koristan, jer obezbeđuje ekspertizu, primere dobrih praksi i investicije.
U oblasti pogođene poplavama 2014. godine Evropska unija je uložila preko 160 miliona evra bespovratne pomoći kako bi se izgradili domovi i popravila oštećena infrastruktura.
EU i Srbija zajedno rade na podizanju svesti o zaštiti životne sredine i podstiču građane da preduzmu korake u tom smeru. EU podržava napore Srbije u ostvarenju zajedničkih ciljeva: smanjenje zagađenja, čista energija, oporavak biodiverziteta, pametna rešenja, energetska efikasnost, tranzicija na čistu energiju, cirkularna ekonomija, smanjenje upotrebe prirodnih resursa, reciklaža, uvođenje inovativnih zelenih tehnologija, zaštita ugroženih biljnih i životinjskih vrsta itd.
EU pomaže Srbiji da kreira politike, inicira reformu zakonodavstva i izgradi kapacitete pomoću više od 45 miliona evra, koliko je izdvojeno do sada. Vlada Republike Srbije, zajedno sa Evropskom unijom, radi na usklađivanju zakonodavstva i kreiranju okvira za održivu i efikasnu upotrebu prirodnih resursa, smanjenju ugljen-dioksida, otklanjanju štetnih i rasipničkih vidova ponašanja i zaštiti životne sredine za sadašnje i buduće generacije. Srbija uz podršku EU radi na unapređenju kvaliteta života građana, starajući se da zakoni i politike budu usmerene na očuvanje vazduha, vode i zemljišta.
